Bokvica

Bokvica (Plantago lanceolata)

preuzeto: Zdravlje iz Bozje Apoteke ( Marija Treben)

Iz velikog broja naših lekovitih biljaka kao sledeću izdvajam jednu koja je u pradavna vremena, kako se čini, bila rasprostranjena isto kao i danas, a uz to je uživala izuzetno dobar glas.
Poslednji slog njenog naziva na staronemačkom, kao i na starom srpskom jeziku, izveden je od latinskog “geh”= kralj. Tako je bokvica (poznata i kao žilovlak, trputac, vučac i popova lozica, prim. prev.) bila gospodar puteva i od prastarih vremena rasla na dobrobit čovečanstva. Jedna  anglosaksonska molitva za izlečenje, kojom se prizivaju devet biljka, a koja se nalazi u jednom rukopisu iz, pretpostavlja se, 11 -og veka. odnosi se i na bokvicu:

A ti, bokvice,                                                 Svemu si odolela
Majko biljaka,                                                i suprotstavila se.
otvorena prema istoku,                                 Tako sada odoli otrovu
moćna unutrašnjom snagom:                       I zarazi
Preko tebe škripe kola,                                 I zlu
preko tebe su jahale žene,                            koji zemljom prolaze!”
preko tebe su jahale mladoženje, preko tebe su brektali volovi.

I danas je kao nekada. Zlo prolazi zemljom i nama je potrebna lekovita biljka kakva je, u svim starim knjigama o lekovitom bilju, vrlo cenjena bokvica, da bismo se suprotstavili ovom zlu. Njena rođaka, širokolisna bokvica (Rlantago major) po svemu je ista, a isto se i upotrebljava. Obe rastu na svim livadskim stazama i ledinama, u jarku i u vlažnim parlozima. Praktično ih ima u celom svetu.
Bokvica se prvenstveno upotrebljava protiv oboljenja disajnih organa, naročito kod jakog katara, kašlja, velikog kašlja, kod plućne astme, pa i kod tuberkuloze pluća.
Švajcarski paroh Kincle, samouki lekar – prirodnjak i poznavalac velike lekovite moći naših biljaka, piše: “Upotrebljava se cela bokvica, bilo koje vrste, zajedno sa korenom, zeljem, cvetom i semenom. Kao nijedna druga biljka, ona čisti krv, pluća i želudac i zato je dobra za one koji imaju malo krvi (ili im je ona loša), slaba pluća i slabe bubrege, bled izgled, osip, hrapavu kožu i lišajeve, ili koji kašlju i pate od promuklosti i koji ostaju mršavi kao koze čak i kada bi ih neko stavio u maslac. Ona slabunjavoj deci, koja u razvoju zaostaju uprkos dobroj ishrani, pomaže da stanu na noge.”
Sama sam nekim ljudima koji su bolovali od plućne ili bronhijalne astme pomogla bokvicom, u istoj količini pomešanoj sa timijanom (vidi načine upotrebe). Ovaj čaj se preporučuje i kod oboljenja jetre i bešike. S veličanstvenim dejstvom se kod bronhitisa, plućne i bronhijalne astme upotrebljava čaj koji se priprema na sledeći način: hladna voda u koju je dodata puna mala kašika žutog šećera i kriška limuna (ako je prskan, onda bez kore) zagreva se dok ne provri i pusti da baci četiri do pet ključeva, skloni sa vatre i tek tada se u nju stavi puna mala kašika čajne mešavine. Neka odstoji pola minuta. U teškim slučajevima čaj pripremati svež četiri do pet puta u toku dana. Piti ga u gutljajima, topao koliko god bolesnik može da podnese.
Kako se u starim knjigama o lekovitom bilju može pročitati, seme bokvice pomaže protiv stvaranja kamenaca ako se dnevno uzima po osam grama. Uz to se pije i čaj od bokvice. Sirup od ove biljke čisti krv od svih nečistoća i patogenih klica. Treba ga upotrebiti kao pravu kuru tako što se dnevno pre svakog obroka uzme po jedna velika kašika (kod dece mala kašika) sirupa (vidi načine upotrebe).
U seoskim sredinama je poznato da je bokvica od davnina veoma omiljen lek za rane. Kada se jednom neki seljak na njivi teško povredio alatkom, uzeo je, na moje iznenađenje, sveže listove bokvice, smrvio ih trljanjem i stavio na ranu. Ona se nije zapalila iako seljak nije oprao zelje. Sveži izmrvljeni listovi pomažu kod oderotina, posekotina, ujeda ose, pa čak i kod ujeda besnog psa, otrovnih životinja i zmija, u poslednjim slučajevima kao pomoćno sredstvo ako lekar nije dostupan. U jednoj staroj knjizi o lekovitom bilju piše: “Kada pauk ujede žabu, ona odmah hita da traži bokvicu. Ona će joj pomoći.”
Sveži listovi, smrvljeni među prstima i pomešani sa malo soli, stavljeni na vrat, leče gušavost. Ako se cipele postave listovima bokvice, nestaće plikovi izazvani hodanjem. Prolazi svaka izraslina, makar bila i kancerogena, ako se leči svežim izmrvljenim listovima bokvice. Oni pomažu i kod zloćudnih oboljenja žlezda. U takvim slučajevima je dobro potopiti sveži majoran u maslinovo ulje (u hitnim slučajevima može da posluži i osušeni majoran). Majoran se stavi u bocu, prelije uljem i 10 dana ostavi na toplom mestu. Obolele žlezde se namažu dobijenim uljem, preko njega se stavi smrvljeni list bokvice i poveže pamučnom tkaninom. Za kratko vreme doći će do poboljšanja.
Na jednom predavanju u Parohijskom domu gradske Parohijske crkve u Lincu ukazala sam na to da izmrvljeni list bokvice može izlečiti svaku ranu, pa makar ona bila stara i deset godina. Kada sam pet meseci kasnije govorila u sali Škole za sestre Crvenog krsta u Lincu, za reč se javila jedna žena: “Tada, kada sam Vas slušala, sumnjala sam u Vašu tvrdnju da se listom bokvice može izlečiti svaka rana, ma koliko da je stara. Moja susetka je sedamnaest godina imalaotvorene rane na nozi i zbog toga već odavno nije izlazila iz kuće. Sledećegdana sam joj ipak donela listove bokvice i po Vašem uputstvu joj obložila bolesnu nogu. Sada moram da povučem reč o svojoj sumnji: na naše iznenađenje, rana je brzo zarasla i u poslednjih pet meseci se više nije pojavljivala.”
Drugi primer: teški ratni invalid bez noge, koji je nosio protezu, imao je otvorene rane na amputiranoj nozi, nastale zbog dugotrajne letnje žege. Nikako se nisu mogle izlečiti: ni mastima, ni zračenjem, ni injekcijama. Međutim, kada je ovaj invalid na rane stavio bokvicu, one su se zalečile takoreći preko noći, i on je opet mogao da se bavi uobičajenim poslovima.
Jednom prilikom sam i sama sebi brzo pomogla svežim sokom od bokvice. Pre mnogo godina, moje tada jednogodišnje unuče, koje sam držala u naručju, iz čista mira me je ujelo za obraz iznad ugla usne. Mesto ujeda me je nekoliko dana jako bolelo. S vremena na vreme, kvasila sam ga biljnom esencijom od bokvice. Plašila sam se da mi se jednoga dana na tom tom mestu ne pojavi zloćudna otvrdlina. Krajem aprila prisustvovala sam, zajedno sa mužem, jednoj sednici u Frajštatu (Freistadt). Neočekivano sam na mestu nekadašnjeg ujeda napipala tvrd čvor veličine graška,koji je nastao tokom noći. Sa livade sam odmah donela šaku listova bokvice, razmrvila ih trljajući ih između kažiprsta i palca, i tokom dana više puta kvasila izraslinu ovim sokom. Uveče je otvrdlina još jedva mogla da se napipa; ujutro je, na našu radost, više uopšte nije bilo. Nije, dakle, preterano kada paroh Knajp u svojim spisima tvrdi da je za svaku bolest izrasla neka biljka. Što više znam o lekovitom bilju, tim veća čuda doživljavam. Mnogo ljudi godišnje umre zbog kancerogenih tumora, i to u mukama, iako protiv njih ima lekovitih biljaka. Koliko bismo svi mi mogli biti zdraviji i srećniji kada bismo pokazali malo više razumevanja za naše lekovite biljke! Po mišljenu neupućenih, reč je samo o korovima. Malo više se pozabavite biljkama i ubrzo će nestati sve vaše tegobe.
Ovi moji redovi trebalo bi svim starijim ljudima koji pate od otvorenih rana na nogama da daju hrabrost i utehu. I njihove rane će se zatvoriti i izlečiti ubrzo pošto ih budu oblagali listovima bokvice. Pri tom godine ne igraju nikakvu ulogu. Ako je prisutna velika oteklina, noga se kupa u hladnom ekstraktu crnog sleza ili u uvarku od rastavića. Posle kupke, rubove rana treba namazati mašću od nevena (vidi odeljak o nevenu, načine upotrebe). Listovi bokvice se toplo preporučuju i kod tromboze.
Ovi primeri jasno pokazuju: u Božju apoteku se možemo pouzdati čak i u slučajevima u kojima lekar digne ruke od bolesnika.

NAČINI UPOTREBE BOKVICE
Čaj: jednu punu malu kašiku listova popariti sa četvrt litre vode i ostaviti
da odstoji kratko vreme.
Čajna mešavina: jednu punu malu kašiku mešavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa četvrt litre vode (vidi određeno mesto u tekstu).
Oblog od listova: oprani sveži listovi uskolisne ili širrkolisne bokvice se na dasci izgnječe oklagijom tako da se od njih dobije kaša koja se potom upotrebljava za oblaganje.
Sirup, prvi način: dve pune pregršti opranih listova bokvice samleti u mašini za mlevenje mesa. U dobijenu kašu dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog šećera i 250 g pčelinjeg meda. Stalno mešajući, masu za sirup kuvati sve dotle dok se ne pretvori u gustu tečnost kojom se, dok je još topla, pune staklenke. Ove treba čuvati u frižideru.
Sirup, drugi način: u teglu za zimnicu naizmenično stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog šećera. Sve dobro nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledećeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i šećera koje treba stavljati sve dok ima mesta.
Na zaštićenom mestu u bašti iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili četiri sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku pričvrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobađa, šećer i listovi će se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaračima. Ako ne možete da sprovedete ovaj način dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.