Kantarion

Kantarion (Hypericum perforatum)

preuzeto: Zdravlje iz Bozje Apoteke ( Marija Treben)

Ova biljka, koja od jula do septembra raste na travnatim ledinama, na ivicama šuma, na bregovima i livadama, u narodu je poznata i pod imenima gospin cvet, bljuzgavac, ivanjčica, krvavac, marina ručica i gospino zelje. Po ovim narodnim imenima vidi se koliki je njen značaj kao lekovite biljke.
Biljka je visoka 15 do 60 cm. Stabljika je čvrsta i razgranata, a kitnjaste cvasti zlatnožute boje. Da biste kantarion sigurno prepoznali, izgnječite jedan potpuno rascvetali cvet: iz njega će poteći crveni sok. Za pripremanje čaja i kupke skuplja se biljka u vreme cvetanja, a za proizvodnju kantarionovog ulja skupljaju se samo cvetovi. U starom pobožnom narodnom predanju crveni cvetni sok boje krvi dovođen je u vezu sa krvi i ranama našeg Spasitelja. Zaista je kantarionovo ulje najbolji melem za rane; ono ublažava bolove, sprečava upale i leči. Jedna legenda o biljčici koja nosi tako uzvišena narodna imena, glasi: “Kada je omiljeni Spasiteljev privrženik, nasmrt ožalošćen, stajao ispod krsta, pažljivo je skupljao svetom krvlju orošene biljke kako bi ih, kao dragocenu uspomenu na Spasiteljevu smrt,
poklonio čestitim vernicima.” Na tajanstven način je crveni sok aromatične biljke izazivao utisak kao da jedna kap krvi našeg Spasitelja skrivena živi u crvenoj boji zlatnožutog cveta.
Na Ivanjdan, koji je simbol moći svetlosti i toplote, kantarion zasja u svojoj najveličanstvenijoj cvetnoj raskoši. U stara vremena su devojke plele vence od njega i svako ko je igrao oko ivanjdanske vatre morao je da nosi ovu krunu. U toj tajanstvenoj noći u vatru su se bacale grane kantariona i udavače su po rascvetavanju već uvelih cvetova videle kakve će sreće sa proscima imati sledeće godine.
U Gornjoj Austriji je seljak po starom narodnom običaju ovu biljku stavljao između dve kriške hleba i davao je stoci kako bi ona bila pošteđena bolesti. Ovaj običaj se, do danas, nažalost, sačuvao samo u pojedinim pobožnim seljačkim porodicama.
Iz svega rečenog vidimo kakav je veliki ugled kantarion uživao još od starih vremena. Čaj od kantariona se upotrebljava kod oštećenja nerava i kod živčanih tegoba svih vrsta, kod povreda od udarca i kod posledica jakog naprezanja. Takođe je odličan lek protiv proliva.
I protiv trigeminusne neuralgije se možemo boriti ako dnevno pijemo dve do tri šolje čaja od kantariona a spolja tokom dužeg vremena u obolela mesta utrljamo ulje od ove biljke. Kao “arnika živaca” označava se jedna tinktura od kantariona koju i sami možete da napravite i da je uspešno upotrebite kod nervnih tegoba, kod upala živaca, neuroza, nesanice i kod živčane slabosti. Ona se kao tinktura upotrebljava spolja, za utrljavanje, ili se pije 10 do 15 kapi dnevno sa velikom kašikom vode.
Kantarion leči i govorne smetnje, nemiran san, napade histerije i mesečarenje, kao i mokrenje u krevet i depresiju. Moja iskustva pokazuju da kod svih navedenih oboljenja uz upotrebu čaja od kantariona efikasnu pomoć mogu imati i sedeće kupke od iste biljke (vidi načine upotrebe). Preporučuje se šest uzastopnih kupki nogu nedeljno kod živčanih poremećaja bilo kog porekla.
Mlade devojke u godinama svog razvoja trebalo bi tokom određenog perioda da piju dnevno dve šolje čaja od kantariona; on podstiče razvoj ženskih organa i reguliše neredovne menstruacije.
Ulje od kantariona je mnogo hvaljen prirodni lek. Svaka kuća bi trebalo da ga ima. Lako ga možete napraviti i sami (vidi Načine upotrebe). Ono svoje lekovito dejstvo zadržava dve godine po spravljanju i sa uspehom se upotrebljava ne samo kod otvorenih rana, svežih povreda, krvarenja, oteklih žlezda i kao sredstvo za negu hrapave kože lica nego je efikasno i kao sredstvo za utrljavanje kod bolova u leđima, zatim kod krstobolje, išijasa i reume. Da biste pri ruci uvek imali pravi kućni lek za razne opekotine, napravite ulje od kantariona tako što ćete cvetove ove biljke staviti u laneno ulje. Ono možete koristiti i protiv opekotina od sunca, kada se sunčate.
Odojče koje ima trbobolju brzo će se umiriti ako mu se stomačić namaže uljem od kantariona. – Poznajem jednu seljanku koja je sve ozlede, čak i kod domaćih životinja, izlečila kantarionovim uljem. Jednom seljaku je mašina uhvatila ruku i teško je povredila. Od obloga sa kantarionovim uljem ubrzo su minuli bolovi a i rane zarasle bez problema. – Drugi seljak je kantarionovim uljem lečio tešku spoljnu povredu noge svog konja i u tome postigao dobar uspeh.
Jedan lekar je kod osmogodišnje devojčice dijagnostikovao otok limfnih žlezda u stomaku. Svakom prilikom kada bi hladnoća na dete uticala spolja ili iznutra, ono je imalo bolove u stomaku, i to svakodnevno, a naročito ujutro. Njena majka je u mojoj brošuri pročitala da ulje od kantariona uspešno može da se upotrebi kod oticanja limfnih žlezda. Od tada ga je utrljavala u stomak svoje devojčice kad god bi ova zajaukala od bolova. Posle kratkog vremena kod deteta je sve prošlo.

NAČINI UPOTREBE KANTARIONA
Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.
Ulje od kantariona: mala boca se do grlića rastresito napuni cvetovima ubranim po suncu koji se preliju kvalitetnim maslinovim uljem. Ono mora da prekrije cvetove. Boca se dobro začepi i nekoliko nedelja ostavi na suncu ili blizu izvora toplote. Posle izvesnog vremena ulje pocrveni. Procedi se kroz gazu, istisnu se ostaci i boca se odloži na tamno mesto. – Za upotrebu kod opekotina umesto maslinovog može da se upotrebi laneno ulje.
Tinktura od kantariona: u jednu litru rakije stavi se dve pregršti na suncu ubranih cvetova i boca ostavi tri nedelje na suncu ili na toplom mestu.
Sedeća kupka: kofa puna kantariona (cvetnih drški, listova i cvetova) ostavi se preko noći u hladnoj vodi. Pre kupanja sve se zagreje do ključanja i doda vodi za kupanje. Ono traje 20 minuta (vidi Opšti deo, odeljak Sedeća kupka).