Leukemija

Preporučuje se sledeća čajna mešavina:
20 g pelena 30 g koprive
20 g razgona 30 g izdanaka zove 15 g kantariona
25 g ivanjskog cveća 30 g nevena 15 gkorena maslačka
25 g hajdučke trave 30 g ruse 25 g suručice

Na četvrt litre vode uzeti punu malu kašiku ove čajne mešavine. Tokom dana piti, u gutljajima, najmanje dve litre čaja. Bilo bi od velike koristi kada bi navedene biljke iz prirode mogle da se donesu sveže, ako ne sve, bar neke od njih. Pošto uzrok nastanka leukemije treba tražiti u slezini, dnevno piti i šest gutljaja čaja od iđirota. Ravnu malu kašiku korena iđirota uveče potopiti u hladnu vodu, a ujutro ugrejati i procediti. Pre i posle svakog obroka piti po jedan gutljaj. Tri male kašike (može do tri velike) šveden bitera razblažiti u tri šolje biljnog čaja. Preporučuje se stavljanje na jetru i slezinu obloga od švedske grančice u trajanju od četiri sata dnevno, kao i parnih obloga od rastavića (za oba vidi Opšti deo). Izbegavati sve vrste namirnica koje sadrže kiseline, kao na primer pomorandže, limun, grejpfrut, razne voćne sokove, sirovo voće, jako začinjena jela, suhomesnate proizvode i masno meso. Kompot od jabuka može da se jede u neograničenim količinama.
Početkom novembra 1978. kod mene su došli očajni roditelji i doveli dečaka koji nije bio napunio ni šest godina. Peter V. iz N. u SRN imao je leukemiju u poslednjem stadijumu. Bolest je počela u maju iste godine, groznicom i bolovima u nogama. Pošto se njegovo stanje nije popravljalo, Peter je maja 1978. dospeo u bolnicu u Manhajmu (Mannheim). Poboljšanje zdravstvenog stanja nije konstatovano ni pri otpuštanju iz bolnice. Kada sam prvi put videla Petera, više nije imao kose, bio je veoma bled i umoran, i nije mogao da jede. Imao je i crne podočnjake; po njegovom izgledu se videlo da je bolestan. Dete je živnulo odmah posle prve kupke od timijana (vidi kod Timijana, Načini upotrebe), koju sam im ja preporučila. Voda za kupku, vraćena na biljku, bila je još dvaput grejana, tako da je ista količina upotrebljena za ukupno tri kupke. Dečak je pio i navedeni čaj. Iako tako malo, dete je gledalo na časovnik, i svakih četvrt sata pilo po gutljaj čaja. I pri jelu se pridržavao dijete koja mu je bila propisana. Krajem novembra 1978. roditelji su se s detetom odvezli u manhajmsku bolnicu kako bi dečakovu krv dali na analizu. Nalaz krvi, ovoga puta mnogo bolji, za profesora je predstavljao pravu zagonetku. Sredinom decembra je dečaku počela da raste gusta kosa; tada je s roditeljima ponovo otišao na analizu krvi. U bolnici su rekli: “Krvna slika je više nego normalna.” Lekari nisu znali kako da objasne neverovatnu i neshvatljivu promenu nabolje. U aprilu 1979. je Peter sa svojim roditeljima došao na moje predavanje u Himgauhale/Traunštajn (Shiemgauhalle/Traunstein) u Bavarskoj, i to kao potpuno zdravo dete. Bilo je prisutno oko 1800 ljudi. Srazmeran je bio i aplauz kada sam Petera predstavila publici i ispričala joj istoriju njegove bolesti. I, krajem oktobra iste godine je s roditeljima došao na moje predavanje u Janhale (Jahnhalle) kod Pforchajma (Rforzheim), gde je bilo 2.200 prisutnih. Još jednom sam publici mogla da pokažem sasvim zdravo dete. Kako mi je pisao na Božić, Peter je i dalje pio čaj, a majka mu je na slezinu i vrat stalno stavljala oblog sa šveden biterom i masirala ga uljem od majorana (bile su zahvaćene i limfne žlezde na vratu). Olovkama raznih boja, na listu hartije, nacrtao mi je neven, koprivu i hajdučkku travu, i dole napisao: “Mom spasiocu”. Bilo je to, za mene, nešto jedinstveno. Roditelji ga i dalje s vremena na vreme vode na analizu krvi iako je Peter sada zdrav dečak.
Smatram da su kontrole kod lekara izuzetno važne, a dobro je nastaviti i sa pijenjem čaja i stavljanjem obloga kako se nekada zloćudna bolest ne bi vratila.