Maslačak

Maslačak (Taraxacum officinale)

preuzeto: Zdravlje iz Bozje Apoteke ( Marija Treben)

U narodu se maslačak zove još: vetrokaz, žućanica, milosavka, mlečac, popino guvno i talijanska salata. Smatra se dosadnim korovom na travnatim površinama, ali za bolesnog čoveka predstavlja iznad svega dragocenu lekovitu biljku. Cveta u aprilu i maju na svim padinama, livadama i travnatim površinama i pravi je cvetni tepih koji nas svake godine iznova oduševljava. Maslačak ne raste samo na veoma vlažnim mestima. Odlikuju ga dve važne osobine: pomaže kod oboljenja žuči i jetre. Listovi maslačka se skupljaju pre nego što on procveta, koren proleće ili u jesen, a stabljike u vreme cvetanja biljke. Svi njegovi delovi su lekoviti. Sama sebi sam uvela običaj da odmah u proleće celu biljku koristim na trpezi kao salatu i da za večeru napravim salatu od maslačka mešajući ga s kompirom. Njime garniram i polutvrdo obarena jaja. Kada  sam bila na lečenju u Jugoslaviji, gosti su na stolu svakoga dana, pored drugih svežih salata, dobijali i činijicu salate od maslačka. Lekar, inače cenjeni specijalista za bolest jetre, rekao mi je – pošto sam ga pitala nešto u vezi s tim – da maslačak izuzetno pozitivno utiče na jetru. Danas znam da sveže stabljike maslačka, ako se dnevno pojede pet do še sirovih, brzo donose olakšanje kod hronične upale (kod žestokih bolova do ispod desne lopatice). Pomažu i kod šećerne bolesti. Dijabetičari bi trebalo dnevno da jedu do deset stabljika maslačka, i to sve vreme dok on cveta. Stabljike se peru zajedno sa cvetovima, a potom se cvetovi otklone a stabljika polako žvaće. U početku pomalo gorkog ukusa, hrskava je i sočna i jede se kao list salate. Bolešljivi ljudi, koji su stalno potišteni i umorni, trebalo i da sprovedu 14-dnevnu kuru sa svežim stabljikama maslačka. Biće iznenađeni izvanrednim dejstvom.
Koren maslačka, ako se jede svež ili se osušen upotrebi za čaj, pročišćava krv, podstiče varenje, izaziva znojenje i deluje diuretički i osvežavajuće. Pošto od njega krv postaje tečnija (manje viskozna,prim.red), smatra se odličnim sredstvom protiv guste krvi /8/. U svim knjigama o lekovitom bilju govori se o čaju od korena maslačka koji su žene nekada koristile za negu svoje lepote. One su njime prale oči i lice i “verovale da time postižu lepotu lica”. Maslačak spada među lekovite biljke koje ne miruju ni zimi a teraju izdanke i u hladnim godišnjim dobima. Svakoga proleća napravim za sebe sirup od cveta maslačka, koji je veoma prijatnog ukusa a istovremeno je veoma zdrav.
Moja majka je jednom srela neku ženu koja je u svojoj pregači nosila cvetove maslačka. Na pitanje šta će da radi s tim, dobili smo recept za spravljanje ukusnog sirupa od maslačka koji cu navesti ovde. Dve pune pregršti cvetova maslačka stave se u hladnu vodu koju postepeno treba zagrevati dok ne provri. Tada se sud skloni sa vatre i ostavi da stoji preko noći. Sledećeg dana voda se procedi kroz sito a cvetovi rukama dodatno izgnječe. U ovaj sok se umeša kilogram nerafinisanog šećera i pola limuna isečenog na kriške (ako je prskan, onda bez kore). Više limuna bi sok činilo previše kiselim. Sud se, nepoklopljen, stavi na vatru. Da bi se zadržali svi vitamini, vatra ne treba da je jaka. Tako će tečnost da isparava bez kuvanja. Masu ostaviti da se ohladi jednom ili dvaput kako bi se postigla prava gustina sirupa. On ne sme da bude previše gust jer bi se posle dužeg vremena kristalizovao, ali ni previše redak jer bi tada počeo da se kiseli. Sirup mora da bude optimalno gust kako bi bio ukusan kada se namaže na zemičku ili na hleb sa maslacem. Jednom stolaru koji je radio kod nas, pripremila sam hladnu večeru, dok se naša porodica našem stolaru se jelo to isto. Kao pčelar, nije verovao da sam sama napravila “med”. Bio je oduševljen i rekao da se sirup gotovo ne razlikuje od pravog meda. Na to sam primetila da bubrežni bolesnici ne podnose kiselinu pčelinjeg meda te da je za njih pogodniji sirup od maslačka.
Ova dragocena lekovita biljka zauzima važno mesto u narodnoj medicini. Nažalost, najveći deo stanovništva nije svestan toga, nego, naprotiv, maslačak smatra korovom.
Prilikom jedne litije na Telovo pažnju mi je privukao mladić koji je nosio barjak: lice mu je bilo puno akni. Njegovoj majci sam skrenula pažnju na koprivu i na maslačak kao i na činjenicu da ove biljke pročišćavaju krv. Žena čak nije ni znala koja je biljka maslačak mada nije bila stanovnica velikog grada nego naše male varošice. Kada sam joj objasnila o kojoj biljci je reč, ljutito mi je rekla da ona svom sinu neće davati takav korov.

NAČINI UPOTREBE MASLAČKA
Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika korena stavi se u četvrt litre hladne vode, a sledećeg dana se greje do ključanja, i procedi. Ovu količinu čaja treba piti pola sata pre i pola sata posle doručka, gutljaj po gutljaj.
Salata: priprema se od svežih listova i svežih korenova (vidi odgovarajući tekst).
Stabljike: dobro sažvakati i pojesti 5 do 10 sirovih stabljika dnevno. Spravljanje sirupa: vidi odgovarajući tekst!