Description
Kiprovina, vrbica, vrbovica (lat. Epilobium anguistifolium) je biljka iz porodice pupoljki (Onagraceae).
Opis biljke
Stablo je nerazgranato, golo i uspravno, a pri vrhu crvenkaste boje. Na njemu su spiralno raspoređeni lancelasti listovi na kratkim drškama ili sedeći, dužine 10 – 15 cm, a širine 1 – 2 cm (najviše do 4 cm). Cvetovi su sakupljeni u dugačke grozdaste cvasti. Neznatno su zigomorfni i u prečniku široki 1,5 – 2 cm. Krunicu čini 4 objajasta ili okrugla listića različite veličine, dva gornja su veća od donjih. Čašičnih listića takođe ima 4, linearno-lancelastog su oblika i najčešće su iste dužine kao krunični listići. Plod je uska, četvorouglasta čahura dužine 4-8 cm i crvene boje. Otvara se pucanjem na četiri dela koji se savijaju unazad i oslobađaju veliki broj semena sa dugačkim, belim čupercima.
Stanište i rasprostranjenost
Raste na šumskim čistinama i paljevinama od nizina pa do subalpijskog i alpijskog pojasa. Voli sveža, hranljiva, bogata nitratima zemljišta. Rasprostranjena je skoro u celoj Aziji, Severnoj Americi i Grenlandu, a u Evropi severno do Norveške i Islanda.
Upotreba
Kiprovina, Kiprej, Ciperje, Noćurak, Vrbolika, Vrbova ružica ili Svilovina višegodišnja je, preko metar, pa i dva visoka samonikla biljka, s dugim puzećim podankom i vrežama. Poznata je kao koporski čaj (po selu Kopor, blizu današnjeg Petrograda u Rusiji). Sadrži flavonoide, pektin, tanin, triterpenske kiseline, sluzi i vitamine. Adaptogena je. Ima antizapaljenske, sedativne, ekspetorantne i regenerativne osobine. Izolovano je antitumorsko sredstvo hanerol. Upotrebljava se i kao sveža biljka, tako da se od proleća do jeseni može uživati u posebnom ukusu mladih izdanaka, listova i podanaka. Tako se sasvim mladi slatkasti prolećni izdanci, zajedno s rizomom, u aprilu i u maju mogu prirediti kao špargla. Za jelo su odlični i sočni vrhovi mladih stabljika i mladi kiselkasti listovi. U nekim zemljama (ranije Rusija) listovi kiprovine su se dodavali kineskom čaju. Pored toga, vrbolika se ubraja u najvažnije divlje medonosne biljke: daje veoma popularnu belu vrstu meda.
Priprema čaja: supenu kašiku isitnjenih suvih listova preliti sa 250 ml kipuće vode, poklopiti, ostaviti da odstoji 30 minuta a zatim procediti. Dnevno piti tri puta po šolju čaja, pre glavnih obroka, sa ili bez dodatka meda.
